Seminar je uspešno završen ! Punih 120 minuta svi učesnici su aktivno vežbali sa punom pažnjom. To nije mnogo teško ako je trening zanimljiv. Sve zavisi od toga ko vodi trening i kako... 

Odlično objašnjenje ! Upravo si otvorio zanimljivu temu. Seminari DA, ali ne bilo kakvi seminari. Nažalost, malo se obraća pažnja na kvalitet, sadržaj ili potrebu prisustvovanja seminarima. Ili da učesnici stvarno nešto nauče.

Pogrešno je što se više pažnje obraća na poklon tati, čisto da ih on vidi, bez udubljivanja u sadržaj ili ulaganje napora da se nešto nauči. Eventualno da učestvuju sa što više ljudi (učesnici plus deca,žene,komšije itd.), pa da poklon bude dublji

Još jedna negativna pojava je uvežbavanje napamet naučenih tehnika sa uvežbanim partnerom i brzo(pleto) demonstriranje na seminarima i prezentacijama borilačkih veština. Popularisanje i podržavanje takve koreografije dovodi u zabludu, i naizgled "uzdiže" sasvim pogrešne vrednosti, istovremeno izazivajući kod stručnjaka za borilačke veštine, negativnu predstavu i sumnju u ozbiljnost same veštine.

Первый визит на наши просторы Любомир Врачаревич сделал в ноябре 1989 г. вместе со своим асистентом Братиславом Стайичем, когда ими в Свердловске был проведен семинар по айкидо, с помощью тамошних клубов каратэ "Киокушинкай" (председатель Степанов С.В.), ушу "Ясимовый цветок" (пред. Плетнев В.Н.), областного спорткомитета (пред. Кузнецов А.И.), МЖК "Комсомольский" (президент Королев Е.М.), физкультурно- оздоровительного комплекса (директор Кузьмин Л.А.) и многих других организаций и людей был организован первый центр реального айкидо.

Первыми тренерами тогда стали Галицкий, Калинин, Лаптев, Шавкунов и на этом дело не остановилось, с января по октябрь 1990 г. Любомир вместе со своим асистентом Братиславом Стайичем посетил Киев, Алма-Ату, Москву, Ленинград, проводя семинары, расширяя число стороников реального айкидо. Ныне в одной только России число клубов реального айкидо достигло сорока, а немало их и по другим республикам бывшего СССР.

Džudo je japanska borilačka veština koja se sastoji od bacanja, poluga i gušenja, uključujući i borbu u parteru. Sama reč "judo" u prevodu znači nežni put.

Osnivač je Džigoro Kano (1860-1938). Nastao je iz džiu džice, isključivanjem opasnih tehnika (koje mi mogle dovesti do velikih povreda prilikom vežbanja)i udaraca.

Džudo postaje zapažen 1886.g. na turniru džudo protiv džiu džicu škola kada ostvaruju uverljivu pobedu. Interesantno je da Džigoro Kano uspeo da zavrbuje da se za njega bori Širo Saigo (Sokaku Takeda je bio njegov telohranitelj),nepobedivi  borac i potencijalni naslednik daito rju aiki džiu džicu-a. On je izvojevao sve pobede za džudo tim.

Džudo je takmičarski i olimpijski sport. Tehnika je zbog toga prilično osiromašena. Danas se mnogo više radi na fizičkoj pripremi i uvežbavanju "specijalki", jedne tehnike koja se usavršava do maksimuma, i čija primena bi mogla dovesti do eventualne pobede u takmičenju. Bogatstvo tehnike i mogućnost da slabiji pobedi jačih su svedeni na minimum.

1993.g. sam boravio u Tokiju, i imao sam sreće da prisustvujem Otvorenom prvenstvu Japana u džudou. Na ovom takmičenju nema kategorija. Video sam nekoliko tehnički izuzetno dobro potkovanih japanskih majstora, koji su pokušali da plasiraju svoju lepršavu tehniku. Ja sam svim srcem navijao za njih, ali oni nisu imali šanse protiv snažnijih takmičara. Uostalom, pobednik turnira je bio japanac visine 190 cm i težine 130 kg.

I za kraj jedna zanimljivost. Sam Džigoro Kano nije bio do kraja zadovoljan pravilima koja je osmislio. Svojim najvećim neuspehom je smatrao što nije uspeo da ubaci udarce u sistem takmičenja, jer bi tek tako veština bila kompletna.

Karate je japanska borilačka veština. U bukvalnom prevodu, reč karate prevodi se kao "prazna ruka", što u prenosnom smislu znači borba golim rukama, to jest bez oružja.

Poreklo vodi iz Kine, odakle je prvo stigla u XIX veku na ostrvo Okinavu, a početkom XX veka stiže u Japan, a posle II svetskog rata se rasprostranjuje po svetu.

Spada u tvrde stilove, što znači da se u velikoj meri koriste snaga, izdržljivost i brzina. Karate je pre svega zasnovan na udarcima rukama i nogama, kao i na blokadama.

U nekim stilovima koriste se i poluge i bacanja, kao i oružje.

Danas se uglavnom vežba sportski, takmičarski karate, što je doprinelo osiromašenju borilačkog aspekta veštine i smanjenoj mogućnosti primene u realnoj samoodbrani.

Najpoznatiji stilovi su: šotokan, kjokušin, gođu rju, šito rju i vado rju.

Osnovni princip u realnom aikidou je da tehnika može da se izvede, i da može imati primenu u samoodbrani, u stvarnoj situaciji.

U redovnom sistemu treniranja u klubovima, pod praktičnom primenom podrazumevamo uvežbavanje primenljivih tehnika samoodbrane od nasilnika koji je fizički jači od nas.

Ovde nije obuhvaćen koncept "ulične tuče". U realnom aikidou nema agresije, i pogrešno je razmišljati o primeni u "tuči". Ali ako se zateknete u istoj, realni aikido daje mnogo načina i velike šanse da se zaštitite.

Sistem napredovanja u realnom aikidou je kroz polaganje za pojaseve.

Namena polaganja je, pre svega, zaokruživanje i utvrđivanje određenih nivoa znanja, koji nam omogućuju dobru osnovu, oslonac za dalji napredak, to jest učenje.

Možemo napraviti slikovito poređenje radi jasnijeg sagledavanja ove teme. Ako poredimo sa studiranjem, možemo reći da su pojasevi godine, a ispiti tehnike i principi realnog aikidoa. I slično kao prilikom studija, neko daje sve ispite u roku, savladava čitav program, a neki prenose ispite za narednu godinu. Još jedna sličnost jeste da profesori, tj. treneri mogu biti bolji ili lošiji, blagi ili strogi, pravedni ili nepravedni.

Ako kažemo da je okončanje studiranja samo završetak jedne faze izučavanja jedne oblasti, to je i Crni pojas (1.Dan, 2.Dan i 3.Dan)u realnom aikidou.

Ako   nastavimo proces obrazovanja sa magistarskim doktorskim naučnim radovima, sa tim možemo porediti i više stepene crnog pojasa (4.Dan, 5.Dan i 6.Dan).

Kada Doktori nauka imaju zapažene radove, velike zasluge dobijaju razne titule i počasti. Tako se kod nas dobijaju najviši stepeni Crnog pojasa (7.Dan, 8.Dan, 9.Dan i 10.Dan).

Doktori nauka mogu biti to zaista, a mogu biti  počasni i to se uvek naznačava.

I kod nas Majstori visokog ranga mogu biti to zaista, a mogu biti i počasni, to se nikad ne kaže, ali svi to vide  !

"Jurenje" za pojasevima nije dobar pristup, kao ni izbegavanje polaganja.
Kao i uvek pravi put je "tamo negde", u zlatnoj sredini

Семинар "ОДБРАНА ОД НОЖА" одржаће се 23.02.2008.г. у Београду, у Спортском центру "Партизан"-Жарково, улица Мије Орешки 54. Семинар ће водити Братислав Стајић. Број места је ограничен, и зато пожурите са пријављивањем !

Реальное Айкидо родилось в процессе многолетней работы по практическому применению айкидо, созданного японцами, и других видов боевых искусств в ситуациях, когда жизни угрожала реальная опасность. Поэтому реальное айкидо соединило в себе самое лучшее из известных и проверенных практикой, единоборств.

Создателем Реального Айкидо является Любомир Врачаревич, который учился у лучших мастеров айкидо в Японии и других странах мира.

Реальное Айкидо отличает от других направлений айкидо практическая целостность техники, включающая в себя только то, что может привести к положительному результату и защитить в опасной, для жизни, ситуации.


Ведущих Мастера:

Братислав Стаич, обладатель чёрного пояса 8. Dan,

Радовица Спасович, обладатель чёрного пояса 8. Dan.

Изучение системы Реального Айкидо подходит для людей любого возраста и пола.

Ежедневно используя принципы Реального Айкидо, как на тренировках, так и за пределами зала, происходит самосовершенствование и развитие в себе определённых черт характера.

Таким образом, человек практикующий Реальное Айкидо способен адаптироваться в нестандартной жизненной ситуации, а благодаря уверенности в себе, своих способностях и трезво оценивая свои возможности, может найти выход из неожиданно создавшейся критической ситуации.

Real Aikido is  efficient and flexible system of defense techniques.

Real aikido is  Serbian style of Aikido, self-defense martial art. Real Aikido is efficient, widely applicable self-defense skill, derived from traditional aikido and jujitsu. The founder of Real Aikido is Grand Master  Ljubomir  Vracarevic, holder of the black belt, 10th Dan.

Best Masters today are

Bratislav Stajic, holder of the black belt, 8-th Dan,

and Radojica Spasovic, holder of the black belt, 8-th Dan.
 

Период самог почетка развоја аикидоа је нераскидиво повезан са његовим борилачким аспектом. Аикидо се данас вежба у доста измењеном облику у односу на његов настанак. Углавном се технике увежбавају са партнером који врло слабо напада (када је у питању ударац-то је нежни замах руке). Кроз такву праксу, јасно је да из слабог напада произлази и слаба техника.

Ово се пре свега односи на најраспрострањенији стил, аикикаи. Ова појава је опште позната у борилачкој јавности, и зато је аикидо често исмеван и поређен са напр. балетом. Тој слици доприноси што  слаб напад, вођен слабом техником, узрокује веома леп и вешто увежбан лет нападача.

Данас се углавном мисли на аикикаи када се каже традиционални или изворни аикидо, иако је данас отишао далеко од своје традиције и свог извора, као веома применљиве борилачке вештине.

Ово потврђују и неке домаће аикидоке, величајући аикидо, а истовремено признају да је за примену у пракси боље да тренирају руски систем???

Наравно и код нас и у иностранству има Мајстора аикидоа, који раде јако добар аикидо.

Na rasporedu ove sezone je nekoliko tematskih seminara koje će voditi Bratislav Stajić. Na ovim jednodnevnim seminarima, predvidjeno je da učesnici po vrlo efikasnoj metodologiji savladaju tehnike realnog aikidoa po odredjenim celinama. Idealno za početnike i napredne učenike, a majstori i treneri ne bi smeli propustiti priliku da klasifikuju svoje znanje na  pravi način. Mesto održavanja je Beograd, a cena će biti vrlo popularna !
Način prijavljivanja: e-mail-om, telefonom (064 123 53 88) ili se direktno obratite Bratislavu Stajiću.

Nazalost, ima mnogo istine u ovome sto si napisao. Na srecu, ima jos ljudi koji zele da zaista nauce realni aikido, i koji znaju da to mogu samo kod samo par starijih majstora. I mnogi znaju da do pravog (zasluzenog) crnog pojasa niko ne stize jureci za sto brzim napredovanjem kroz polaganja za pojaseve i dodvoravanjem Majstoru Ljubi Vracarevicu (takodje nazalost ovo cesto uspeva ).

    *Aikikai kod nas: Srpska aikido federacija - Aikikai Srbije, i Aikido asocijacija Srbije - Aikikai Srbije

    * Svetski centar realnog aikidoa, u kome se trenira zvanično priznat srpski borilački stil Realni aikido, čiji je osnivač je Ljubomir Vračarević. Najbolji majstori su Bratislav Stajić i Radojica Spasović. Ovaj stil potencira primenljivost u samoodbrani, kao i u obuci specijalnih jedinica i telohranitelja.

    * Tendokan Aikido škola u kojoj se trenira Tendoryu aikido, začetnik Kendži Shimizu.

Nijedan aikido stil, nama dostupan u datom momentu, uzimajuci u obzir njihove reprezente, nije nas u potpunosti zadovoljio. Ni svojim nacinom izvodjenja tehnika, a ni kao organizacioni oblik potpunog  potcinjavanja. Jednostavno, spontano se nametnula potreba za stvaranjem nove, nezavisne organizacije, koja ima svoje originalne standarde i nacine izvodjenja tehnika. Tako je i nastao stil Realni aikido. Samo ime naglasava glavni kriterijum, realnost primene tehnika u samoodbrani.