Gledajuci "Real Aikido in 28 lessons" na you tube, dobio sam ideju da napisem sledece. Svi mi vezbamo AIKIDO, ali razliciti stilovi ili pravci daju prioritet odredjenim aspektima vestine. Sad tu je normalno i koliko je osnivac razumeo sustinu tih aspekata. Ali svi mi vezbamo AIKIDO. Mislim da je napravljena fama sa delom REALNI, pa vezbaci se vise koncentrisu na to, a zaboravljaju da vezbaju AIKIDO. Zato mogu da se vide tehnike koje izgledaju grube, ali koje su prazne jer su zaboravljeni principi aikidoa. Ako dobro posmatrate Bracine aikido tehnike, ne zamarajuci se sa realnim, videcete principe iza tih tehnika. Kod odredjenih visoko rangiranih majstora ti principi se ne vide.
osu

Polaganja za pojaseve nisu nosioci učenja i napredovanja, kao što je to uobičajeno mišljenje. Trebalo bi da su samo posledica napredovanja kroz redovne treninge i učestvovanje na seminarima.

Stremiti ka znanju je pravi motiv, dok težnja za posedovanjem određenog pojasa vodi samo na pogrešan put.

Pojasevi treba da se dobijaju kao potvrda onoga što ste do datog momenta naučili.
Teško je to precizno proceniti, i to daje mnogo prostora za mogućnost greške, i još više za manipulaciju. Dobijaju se i za zasluge i dugogodišnji doprinos borilačkoj veštini.

Nažalost, danas se uglavnom lako dobijaju zbog komercijalnih razloga. Podilazi se učenicima i time im se daje lažno ubeđenje da su nešto naučili. Oni ostaju da treniraju (i plaćaju članarinu).

Takođe nažalost, visoki pojasevi se ponekad daju iz interesno-manipulativnih razloga. Naprimer treneru ili koji ima mnogo učenika ili postoji neki drugi razlog, a nije tako dobar, pojasevi se vremenom dodeljuju automatski. Ili ako postoji druga, konkurentska organizacija, visoki stepeni se dodeljuju da bi učenike zadržali podilazeći im.

Rodbinski ili privatni (poslovni ili prijateljski) odnosi sa onim koji odlučuje
o dodeljivanju pojaseva, naročito visokih, dovode do poremećaja prave hijerarhije i unižava ugled veštine. Ova pojava je dovela do cepanja mnogih aikido organizacija širom sveta.

Pravljenje konkurencije među nosiocima visokih stepena poklanjanjem zvanja koja ne zaslužuju nekima od njih, pomažu u održavanju vlasti u organizacijama, po sistemu zavadi pa vladaj, što je izuzetno negativan primer.

Drugim rečima, ako želite da učite i pravilno napredujete, budite redovni na treninzima, posećujte seminare, vežbajte aktivno i pustite da o vašem polaganju za pojas brine Vaš trener.

Seminari su dodatni, ali veoma važan deo sistema napredovanja.

Intenzitetom se na seminarima može napraviti proboj u izučavanju određenih principa.

Razmenom iskustava sa drugim polaznicima, i promenom ugla posmatranja, obogaćujemo naš uvid u principe.

Sa socijalizacijom, i pozitivnim raspoloženjem dolazimo do opuštene atmosfere, koja oslobađa neke od naših stega, i omogućava otvaranje kanala za učenje.

Psihologija grupe koja je usmerena ka jednom cilju, svima olakšava i pojačava mogućnost učenja.

Međusobna saradnja i interakcija, sukob saglašavanje mišljenja omogućuju utvrđenje naučenog.

Redovni treninzi su glavni i osnovni deo sistema napredovanja u znanju. Neophodno je  aktivno i svesno pristupiti svakom treningu.

Istinsko učenje jedino je moguće izučavanjem principa kroz primere tehnika. Ako pokušamo da napredujemo kroz učenje pojedinačnih tehnika, što primenjuje  veliki broj trenera, vrlo brzo dolazimo do zida sa kojim se sudaramo. Za dalje napredovanje imamo samo jedan izbor: vratiti se na pravi put. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su tehnike, predviđene programom "nabacane" bez ikakvog smisla

Napravio bih jednu alegoriju ovde. kad se kod Morihej Ueshibe poceli pojavljivati znaci starosti u tehnikama, mnogi njegovi vrvni ucenici(nije ih bilo bas mnogo), kad su razmislili ko je sledeci "Doshu" ili vodja, su krenuli svojim putem. Koichi Tohei,Gozo Shioda, Minoru Mochizuki, Kenji Tomiki itd. Uvideli su degradaciju u sistemu. Ustvari i sam Ueshiba je naznacio Koichi Toheia za glavnog instruktora posle njegove smrti, ali zbog politikanstva on se povukao. Svi majstori koji su se oddelili od aikikai, su mnogo borbeniji nego sadasnji aikikai. Ustvari oni su u sustinu zadrzali ucenje Morihei Ueshibe.
Buda je rekao- Bolje jedan korak u pravom, nego 100 koraka u pogresnom pravcu.
Kad su ga pitali kako da prepoznamo prave od kvarne ucitelje, Isus je odgovorio- Poznacete ih po delima.

Bas mi se dopada deo da je sledeci seminar zatvorenog tipa. Moje je misljenje da ucenici koji su redovni i iskreno slede svog ucitelja, na nekoj imaginarnoj rang lestvi su uvek ispred drugih, sto se na japanskom zove sempai, to jest "stariji" ucenici. I zato seminar treba da bude prvenstveno za takve ucenike, pa tek onda ako ima mesta i za ostale.
Drago mi je sto je seminar ispao po planu.
oneigashimasu

Mišljenja učesnika seminara su veoma pozitivna, pa i mnogo više od toga. Kvalitetni i pažljivo odmereni treninzi, predavanja, druženje, pozitivna energija, izazvali su neskriveno zadovoljstvo kod učesnika. Verovatno je to bio prvi ozbiljno organizovan i sveobuhvatan seminar kod nas, verovatno i šire, jer mi postavljamo standarde.

Naravno, velike zasluge za uspeh seminara, pripadaju i samim učesnicima, koji su uspeli da isprate sve predviđene aktivnosti.

Sa jedne strane, materija izlagana na seminaru, bila je sadržajno potpuno nova i značajna za nosioce svih nivoa majstorskih stepena, i istovremeno pristupačna nosiocima učeničkih pojaseva.

Sledeći letnji seminar,koji se održava od 11-og do 18-og jula 2009-te godine, biće isključivo zatvorenog tipa, tj. samo oni koji redovno posećuju seminare Bratislava Stajića, imaće eksluzivno pravo da na njemu učestvuju.

na pitanje "dali se u aikidou koristi snaga?" odgovor bi bio DA. Snaga nije od presudnog karaktera ali je vrlo pozeljna, i sigurno ce se razviti pravilno osmisljenim treningom kod dobrog majstora.

У нашој вештини снага и брзина нису од пресудног значаја, јер применом техника које увежбавамо, искоришћавамо и преусмеравамо снагу и правац напада, враћајући га нападачу у облику којим га лако савладавамо. Због тога,подједнако успешно, у нашем клубу могу сви тренирати: деца, девојке, младићи, жене, мушкарци, као и особе у поодмаклим годинама.

Brazilian Jiu-Jitsu is an advanced form of the Japanese Jujitsu. It is predominantly a ground-fighting art. The fighter's objective is to avoid punches and kicks while attempting to clinch his opponent. Once in the clinch, the opponent's strikes are rendered ineffective. The Brazilian Jiu-Jitsu fighter will then proceed to take the fight to the ground where his opponent's strikes will not have any power behind them. Taken out of his game, the striker is helpless, without the ability to use his stand-up skills. With the fact that 95% of all fights go to the ground, an experienced and well trained Brazilian Jiu-Jitsu Fighter will eventually take any type of fighter to the ground.

The defense techniques are all based on leverage, making it possible for the fighter to beat stronger and heavier opponents. Brazilian Jiu-Jitsu uses the opponents strength and force against themselves. The key is balance (known as "base") and leverage.

The Brazilian Jiu-Jitsu was created in the early 1900's by Helio Gracie, who had a standing challenge that was open to practitioners of all styles, regardless of size, weight or musculature. This tradition of open challenge has been continued by the Gracie family and their students for over 70 years. Nowadays, Rickson Gracie is widely accepted as the greatest Brazilian Jiu-Jitsu technician and the best fighter in the world, with a career record of over 400 victories and no losses