Jujitsu encompasses throws, locks, and striking techniques, with a strong emphasis on throws, locks, and defensive techniques. It is also characterized by in-fighting and close work. It is a circular, hard/soft, external style.

Jujitsu is one of the most ancient of the martial arts in the world, over 2500 years old. No one knows exactly where Jujitsu started. Although it has its origins in ancient Japan, it is also thought to be of an antiquated Chinese origin. Jujitsu was influenced by many fighting styles, incorporating parts of all of them. The weaponless styles of Jujitsu were integrated into the training of the Samurai, from the eighth to the sixteenth centuries. In 1603, Tokugawa Leysu united Japan under the control of the Tokugawa government, and so began the era that bears their name. During this time, as Japan was united, there was less and less armed warfare, and so the weaponless style of Jujitsu became more and more prominent.
The Tokugawa era came to, which returned the emperor to power. Many of the samurai had supported the Shogun in the wars that began the restoration, and as a result, Emperor Melse published an edict that made it illegal to practice the old combat arts.
By the mid twenty century, with the Meji restoration, the ban on Jujitsu in Japan had lifted, allowing the free practicing of the art.

Постоји одређена интересна група у нашем реалном аикидоу, која се залаже за увођење "такмичења". Иако смо на састанку свих клубова прошле године одбацили ову идеју, великом већином, у појединим клубовима се "такмичења" увелико одржавају.

Вешто се провлачи прича да сва деца добијају неке награде. Чак и Љубу Врачаревића вешто увлаче у ту игру, говорећи о могућностима финансирања из буџета, заинтересованости деце итд.

А како смо досад имали највећу експанзију броја чланова у односу на друге борилачке вештине, и то такмичарске, питам се ја? Зар треба радити против себе самих зарад нечијих ЛИЧНИХ  и врло краткорочних циљева?

И како то "такмичеЊе" изгледа ? То је обичан, са договореним партнером увежбани   перформанс. Тежи се прецизности извођења технике, лепоти, брзини, Укратко битан је уметнички дојам. Само још недостају сукњицЕ са шљокицама.Али нигде нема реалности! Штавише, она се постепено губи и нестаје. "Такмичење" је још један начин убрзавања нестајања реалног аикидоа.

ТАКМИЧЕЊЕ НЕ !

mislim da treba da se stavi neka restrikcija na otvaranje klubova, iako ovo zvuci diktatorski. primera radi restrikcija moze da bude da klub mogu da otvore ljudi sa odredjenim danom, da se ne otvaraju klubovi u blizini(ko prvi otvori klub, taj treba da se podrzava), u manjim mestima da posoji jedan klub itd. jer kad se predje neki kritican broj, ili kad su preblisko, javlja se konkurencija, zavist itd, sto je veoma prirodno normalnom coveku a moze da se izbegne pravilnim rasporedom otvaranja klubova.

voleo bih da cujem(procitam) misljenje drugih aikidoka u vezi ove tehnike. naime kad ueshiba objasnjava ovu tehniku on pise da tori inicira udarac, a uke se brani. kad dodje do kontakta tori primenjuje ikkyo. znaci shomen uchi ikkyo ne postoji od napad, vec je inicirana sa nase strane. ovo pise u knjizi Budo od M.Ueshibe. Aikikai varijanta je da nas uke napada pa mi presrecemo udarac,(ima nekoliko nacina), svejedno dali je omote ili ura, pa radimo ikkyo. Problem u ovoj izvedbi je ako nas napadne tezi ili jaci covek. Kad sam vezbao u wcra, vezbao je tada stariji covek od mene,Srecko, mnogo tezi od mene, i stvarno je tesko uraditi tehniku. Ja licno sam prestao da vezbam shomen uchi ikkyo kao tehniku odbrane od napada, vec je vezbam tako sto je ja iniciram.
onegaishimasu

slazem se majstore. dobri japanski stilovi imaju manu potpunog potcinjavanja. to je tradicionalni japanski sistem. ovaj sistem je dobar jer razvija respekt, obraca se paznja na sempai, to jest starije ucenike. hijerarhija je strogo odredjena. negativno je kad ljudi postanu suvise fiksirani za hijerarhiju, osnivac moze da je prekrut, ljudi pocinju da se uvlace( jel ima ovoga u R.A.).

cestitam mladim majstorima. od sada pocinje ucenje.

U knjizi "Invincible Warrior" je napisano da u svojim zadnjim godinama Morihei Ueshiba je nekoliko puta ponovio" dao sam svoj zivot u otvaranju Aikido puta, ali kad se osvrnem iza niko me ne prati". Morihiro Saito, ucenik koji je najduze vreme proveo direktno sa O'senseiom je govorio da on moze da poducava samo do treceg nivoa aikidoa. Zasigurno niko nije dostigao Ueshibin nivo. I definitivno je Ueshiba bio genije u borilackim vestinama.
onegaishimasu

Vrlo lepo napisano.

Ima dobrih sistema, samo koliko je naslednika stilova koji zaista znaju da prenesu znanje? Ili ako znaju da li hoce sve da prenesu ?

I da li su osnivaci stilova aikidoa sve ukljucili u svoje sisteme ?

Da li je Morihei sve preneo svojim ucenicima ?

Da li su njemu sve rekli njegovi ucitelji ?

Ne preostaje nam nista da sami trazimo odgovore na sva ta pitanja

Treneri se predstavljaju u reklamama, kao idealni i superkompetentni. Uglavnom se  prepise sve iz tudjih reklama, i onda vidimo da su oni supermeni, koji savrseno vladaju sa najmanje 26 borilackih vestina.

A u stvari je vrlo malo kompetentnih trenera, u Srbiji se mogu izbrojati na prstima jedne ruke,

vec dugo vreme razmisljam na ovu temu, kako da reklamiram svoj klub. razume se kad vidim neku zalepljenu reklamu za aikido, obavezno procitam sadrzaj. Duhovni razvoj, fizicki razvoj, razgibavanje, strecing, smirenost, ljubav(cak i ovo), kardiovaskularne vezbe, i sta jos ne. Ali gde je tu BUDO. Na jednom seminaru majstor Aleksandro Titareli mi je rekao" I do not teach self defense, i teach Aikido." Ovo mi je izgledalo cudno u momentu, ali sve vise razumem ovu ideju. U Aikido Journal casopisu sam procitao (na spominjem imena) kako na reklamu za seminar u Daito Ryu od nekog majstora xdan, covek se javio na tel i posle konverzacije ustanovio da taj majstor nije xdan. Kad ga je pitao zasto je napisao xdan, doticni mu je odgovorio to je marketing. Na ovo je nas zainteresirani majstor odgovorio" kod nas se to zove laz".
Mislim da mnogi majstori koji imaju klubove se relamiraju sve vise lazima(marketing) nego istinskim ono sta mogu da prenesu. Jer koliko je od nas doktora, profesora za fizicku kulturu, pedagoga, psihologa i svecenika. Ljudi se reklamiraju kao da znaju sve iz ovih profesija.
onaegashimasu