Džudo je japanska borilačka veština koja se sastoji od bacanja, poluga i gušenja, uključujući i borbu u parteru. Sama reč "judo" u prevodu znači nežni put.

Osnivač je Džigoro Kano (1860-1938). Nastao je iz džiu džice, isključivanjem opasnih tehnika (koje mi mogle dovesti do velikih povreda prilikom vežbanja)i udaraca.

Džudo postaje zapažen 1886.g. na turniru džudo protiv džiu džicu škola kada ostvaruju uverljivu pobedu. Interesantno je da Džigoro Kano uspeo da zavrbuje da se za njega bori Širo Saigo (Sokaku Takeda je bio njegov telohranitelj),nepobedivi  borac i potencijalni naslednik daito rju aiki džiu džicu-a. On je izvojevao sve pobede za džudo tim.

Džudo je takmičarski i olimpijski sport. Tehnika je zbog toga prilično osiromašena. Danas se mnogo više radi na fizičkoj pripremi i uvežbavanju "specijalki", jedne tehnike koja se usavršava do maksimuma, i čija primena bi mogla dovesti do eventualne pobede u takmičenju. Bogatstvo tehnike i mogućnost da slabiji pobedi jačih su svedeni na minimum.

1993.g. sam boravio u Tokiju, i imao sam sreće da prisustvujem Otvorenom prvenstvu Japana u džudou. Na ovom takmičenju nema kategorija. Video sam nekoliko tehnički izuzetno dobro potkovanih japanskih majstora, koji su pokušali da plasiraju svoju lepršavu tehniku. Ja sam svim srcem navijao za njih, ali oni nisu imali šanse protiv snažnijih takmičara. Uostalom, pobednik turnira je bio japanac visine 190 cm i težine 130 kg.

I za kraj jedna zanimljivost. Sam Džigoro Kano nije bio do kraja zadovoljan pravilima koja je osmislio. Svojim najvećim neuspehom je smatrao što nije uspeo da ubaci udarce u sistem takmičenja, jer bi tek tako veština bila kompletna.

Karate je japanska borilačka veština. U bukvalnom prevodu, reč karate prevodi se kao "prazna ruka", što u prenosnom smislu znači borba golim rukama, to jest bez oružja.

Poreklo vodi iz Kine, odakle je prvo stigla u XIX veku na ostrvo Okinavu, a početkom XX veka stiže u Japan, a posle II svetskog rata se rasprostranjuje po svetu.

Spada u tvrde stilove, što znači da se u velikoj meri koriste snaga, izdržljivost i brzina. Karate je pre svega zasnovan na udarcima rukama i nogama, kao i na blokadama.

U nekim stilovima koriste se i poluge i bacanja, kao i oružje.

Danas se uglavnom vežba sportski, takmičarski karate, što je doprinelo osiromašenju borilačkog aspekta veštine i smanjenoj mogućnosti primene u realnoj samoodbrani.

Najpoznatiji stilovi su: šotokan, kjokušin, gođu rju, šito rju i vado rju.

vrlo dobro predstavljena podela nivoa. mozda najbolje sto sam ikad procitao. ja bih dodao jos jedan pogled na danove 1-3 dan tvrdo, od 4-6 dan meko i iznad 6dan ki.

Osnovni princip u realnom aikidou je da tehnika može da se izvede, i da može imati primenu u samoodbrani, u stvarnoj situaciji.

U redovnom sistemu treniranja u klubovima, pod praktičnom primenom podrazumevamo uvežbavanje primenljivih tehnika samoodbrane od nasilnika koji je fizički jači od nas.

Ovde nije obuhvaćen koncept "ulične tuče". U realnom aikidou nema agresije, i pogrešno je razmišljati o primeni u "tuči". Ali ako se zateknete u istoj, realni aikido daje mnogo načina i velike šanse da se zaštitite.

Sistem napredovanja u realnom aikidou je kroz polaganje za pojaseve.

Namena polaganja je, pre svega, zaokruživanje i utvrđivanje određenih nivoa znanja, koji nam omogućuju dobru osnovu, oslonac za dalji napredak, to jest učenje.

Možemo napraviti slikovito poređenje radi jasnijeg sagledavanja ove teme. Ako poredimo sa studiranjem, možemo reći da su pojasevi godine, a ispiti tehnike i principi realnog aikidoa. I slično kao prilikom studija, neko daje sve ispite u roku, savladava čitav program, a neki prenose ispite za narednu godinu. Još jedna sličnost jeste da profesori, tj. treneri mogu biti bolji ili lošiji, blagi ili strogi, pravedni ili nepravedni.

Ako kažemo da je okončanje studiranja samo završetak jedne faze izučavanja jedne oblasti, to je i Crni pojas (1.Dan, 2.Dan i 3.Dan)u realnom aikidou.

Ako   nastavimo proces obrazovanja sa magistarskim doktorskim naučnim radovima, sa tim možemo porediti i više stepene crnog pojasa (4.Dan, 5.Dan i 6.Dan).

Kada Doktori nauka imaju zapažene radove, velike zasluge dobijaju razne titule i počasti. Tako se kod nas dobijaju najviši stepeni Crnog pojasa (7.Dan, 8.Dan, 9.Dan i 10.Dan).

Doktori nauka mogu biti to zaista, a mogu biti  počasni i to se uvek naznačava.

I kod nas Majstori visokog ranga mogu biti to zaista, a mogu biti i počasni, to se nikad ne kaže, ali svi to vide  !

"Jurenje" za pojasevima nije dobar pristup, kao ni izbegavanje polaganja.
Kao i uvek pravi put je "tamo negde", u zlatnoj sredini

Apsolutno se slazem majstore. Jos bih dodao da pred loseg napadanja, postoji i takozvano "pracenje" koje se veoma naglasava u Aikikai-u. To jest uke treba da suradjuje sa nageom, sto je po meni katastrofa. Ueshiba je rekao kada se tehnika izvodi tehnicki idealno za oko to nije realno efikasna tehnika. A mnoge aikidoke bas to cene, izgled tehnike, to jest koordinacija pokreta. I tacno je, da ako samo cenimo koordinaciju pokreta to i jeste balet.
Familija Ueshiba, Kishomaru a sada njegov sin Moriteru, smatraju aikido za njihovu familijarnu sopstvenost, i zato kad se prica o Aikikai, oni govore da vezbaju aikido. Ne upotrebljavaju dodatke kao tradicionalni itd, nego samo aikido. Kad se kaze aikido misli se Aikikai. Tradicionalni stilovi kao Yoshinkan , Yoseikan, Iwama Ryu su totalno druga prica, oni su zadrzali budo element kao glavni motiv za izvodjenje tehnika.
i naravno da ima Majstora koji rade jako dobar aikido(BUDO), ali po meni ima jako vise "katastrofalnih" majstora(ovo je iskljucivo moje zapazanje, posto dosta ljudi nije zainteresovano za borilacki aspekt aikidoa)
ueshiba sensei je rekao - ne treba da zaboravimo0 stare puteve, samo ih treba odenuti u novu odecu--
funakoshi sensei je rekao - nikad ne idi protiv prirode-

Hi everyone, have a great day

Семинар "ОДБРАНА ОД НОЖА" одржаће се 23.02.2008.г. у Београду, у Спортском центру "Партизан"-Жарково, улица Мије Орешки 54. Семинар ће водити Братислав Стајић. Број места је ограничен, и зато пожурите са пријављивањем !

Реальное Айкидо родилось в процессе многолетней работы по практическому применению айкидо, созданного японцами, и других видов боевых искусств в ситуациях, когда жизни угрожала реальная опасность. Поэтому реальное айкидо соединило в себе самое лучшее из известных и проверенных практикой, единоборств.

Создателем Реального Айкидо является Любомир Врачаревич, который учился у лучших мастеров айкидо в Японии и других странах мира.

Реальное Айкидо отличает от других направлений айкидо практическая целостность техники, включающая в себя только то, что может привести к положительному результату и защитить в опасной, для жизни, ситуации.


Ведущих Мастера:

Братислав Стаич, обладатель чёрного пояса 8. Dan,

Радовица Спасович, обладатель чёрного пояса 8. Dan.

Изучение системы Реального Айкидо подходит для людей любого возраста и пола.

Ежедневно используя принципы Реального Айкидо, как на тренировках, так и за пределами зала, происходит самосовершенствование и развитие в себе определённых черт характера.

Таким образом, человек практикующий Реальное Айкидо способен адаптироваться в нестандартной жизненной ситуации, а благодаря уверенности в себе, своих способностях и трезво оценивая свои возможности, может найти выход из неожиданно создавшейся критической ситуации.

Real Aikido is  efficient and flexible system of defense techniques.

Real aikido is  Serbian style of Aikido, self-defense martial art. Real Aikido is efficient, widely applicable self-defense skill, derived from traditional aikido and jujitsu. The founder of Real Aikido is Grand Master  Ljubomir  Vracarevic, holder of the black belt, 10th Dan.

Best Masters today are

Bratislav Stajic, holder of the black belt, 8-th Dan,

and Radojica Spasovic, holder of the black belt, 8-th Dan.