Rad sa decom predstavlja najveće zadovoljstvo za trenera- pedagoga jer je svedok kako dete od samog početka raste i razvija se učeći realni aikido pod njegovim nadzorom.
Ono što izdvaja dobrog od lošeg pedagoga trenera realnog aikidoa nije samo poznavanje tehnike realnog aikidoa, već  sposobnost  da se veština prenese deci na lako razumljiv način usađujući u decu ljubav prema veštini.
Pored toga trener – pedagog mora da brine i o svestranom psihofizičkom razvoju deteta. Upravo se o ovoj ništa manje važnom delu rada sa decom među trenerima i najmanje zna. Najefikasniji način za razvoj ovih sposobnosti i osobina jesu elementarne – pokretne igre.