Džudo je japanska borilačka veština koja se sastoji od bacanja, poluga i gušenja, uključujući i borbu u parteru. Sama reč "judo" u prevodu znači nežni put.

Osnivač je Džigoro Kano (1860-1938). Nastao je iz džiu džice, isključivanjem opasnih tehnika (koje mi mogle dovesti do velikih povreda prilikom vežbanja)i udaraca.

Džudo postaje zapažen 1886.g. na turniru džudo protiv džiu džicu škola kada ostvaruju uverljivu pobedu. Interesantno je da Džigoro Kano uspeo da zavrbuje da se za njega bori Širo Saigo (Sokaku Takeda je bio njegov telohranitelj),nepobedivi  borac i potencijalni naslednik daito rju aiki džiu džicu-a. On je izvojevao sve pobede za džudo tim.

Džudo je takmičarski i olimpijski sport. Tehnika je zbog toga prilično osiromašena. Danas se mnogo više radi na fizičkoj pripremi i uvežbavanju "specijalki", jedne tehnike koja se usavršava do maksimuma, i čija primena bi mogla dovesti do eventualne pobede u takmičenju. Bogatstvo tehnike i mogućnost da slabiji pobedi jačih su svedeni na minimum.

1993.g. sam boravio u Tokiju, i imao sam sreće da prisustvujem Otvorenom prvenstvu Japana u džudou. Na ovom takmičenju nema kategorija. Video sam nekoliko tehnički izuzetno dobro potkovanih japanskih majstora, koji su pokušali da plasiraju svoju lepršavu tehniku. Ja sam svim srcem navijao za njih, ali oni nisu imali šanse protiv snažnijih takmičara. Uostalom, pobednik turnira je bio japanac visine 190 cm i težine 130 kg.

I za kraj jedna zanimljivost. Sam Džigoro Kano nije bio do kraja zadovoljan pravilima koja je osmislio. Svojim najvećim neuspehom je smatrao što nije uspeo da ubaci udarce u sistem takmičenja, jer bi tek tako veština bila kompletna.