Постоји одређена интересна група у нашем реалном аикидоу, која се залаже за увођење "такмичења". Иако смо на састанку свих клубова прошле године одбацили ову идеју, великом већином, у појединим клубовима се "такмичења" увелико одржавају.

Вешто се провлачи прича да сва деца добијају неке награде. Чак и Љубу Врачаревића вешто увлаче у ту игру, говорећи о могућностима финансирања из буџета, заинтересованости деце итд.

А како смо досад имали највећу експанзију броја чланова у односу на друге борилачке вештине, и то такмичарске, питам се ја? Зар треба радити против себе самих зарад нечијих ЛИЧНИХ  и врло краткорочних циљева?

И како то "такмичеЊе" изгледа ? То је обичан, са договореним партнером увежбани   перформанс. Тежи се прецизности извођења технике, лепоти, брзини, Укратко битан је уметнички дојам. Само још недостају сукњицЕ са шљокицама.Али нигде нема реалности! Штавише, она се постепено губи и нестаје. "Такмичење" је још један начин убрзавања нестајања реалног аикидоа.

ТАКМИЧЕЊЕ НЕ !